Пуне приколице, полу{0}}приколице и тегљачи су три уобичајена типа возила која се користе у друмском саобраћају. Они се значајно разликују по конструкцијском дизајну, преносу снаге и методама{2}}ношења оптерећења.
Пуна приколица: Потпуна приколица се састоји од тегљача (обично познатог као "камион") и приколице, повезане куком или вучном шипком. Приколица има сопствену предњу и задњу осовину и може самостално да поднесе целу тежину терета. Тегљач обезбеђује само снагу и не носи терет. Трактор и приколица се могу флексибилно одвојити, али је укупна дужина релативно велика, што резултира мањом стабилношћу у вожњи. Сада је мање уобичајен у обичном друмском транспорту; возови су њена типична примена.
Полу{0}}Приколица: Део приколице полу-приколице је повезан са седлом тегљача напред преко вучне руде и има осовине позади. Део тежине терета сносе сопствене осовине приколице, а други део се преко вучне руде преноси на тегљач. Тегљач обезбеђује и снагу и носи део терета, што резултира бољом стабилношћу у вожњи. Тренутно је то уобичајени тип возила за-удаљени логистички транспорт.
Полу{0}}Приколица:Трактор: Сам тегљач не носи терет; функција му је као погонска јединица, повезана са приколицом преко седла или вучне руде. У зависности од начина повезивања, тегљач може да вуче или полу{2}}приколицу (преко седла) или пуну приколицу (преко вучне руде). У практичним применама, тегљач се обично односи на полу-тегљач са приколицом посебно дизајниран за вучу полу-приколица. Поседује високе перформансе снаге и{7}}носивост, што га чини кључним делом опреме у савременом друмском транспорту.
Укратко, суштинска разлика између пуне приколице и полу{0}}приколице лежи у томе да ли тегљач дели тежину терета. Тегљач је, с друге стране, наменско возило које обезбеђује вучу, а његова специфична класификација зависи од типа приколице на коју је повезана. Разумевање ових разлика помаже транспортним компанијама да направе информисане изборе, побољшавајући оперативну ефикасност и безбедност.
